Narodna muzika, estrada i koncerti folk i pop zvezda

Series Grid Joomla

Sinan Sakić

Sinan Sakić Sve o životu Sinana Sakića preuzeto sa sajta: Sve o poznatima Sinan Sakić je jedan od legendarnih pevača narodne i folk muzike, i smatra se oduvek najvećim „emotivcem“ među muzičarima, a bio je i poznati „pulen“ izdavačke kuće „Južni vetar“, za koju je snimio neke od svojih najvećih hitova. Na žalost, posle duge i teške borbe sa bolešću, Sinan je preminuo u svojoj 62. godini u Beogradu, 1. juna 2018. godine, i iza sebe ostavio neutešnu porodicu i veliki broj kolega, prijatelja i vernih fanova i poštovalaca njegove muzike. SINAN SAKIĆ - Nije mi sa njom ko što s tobom Beše (Denis Kadrić) {youtube}E_kcR34VZ8k{/youtube} Sinan Sakić – biografija Poznati pevač je rođen u Loznici, 13. oktobra 1956. godine, u romskoj porodici, od osa Rašida i majke Đulke, a iako se kasnije izjašnjavao kao pripadnik Budističke religije, on je rođen kao Musliman. Sinanov otac je bio muzičar, te je bio član Vojnog orkestra, a majka Đulka koja je i danas živa, bila je radnica u jednoj fabrici u Loznici, te je Sinan sa braćom i sestrama odrastao u nemaštini i siromaštvu, pa je uspeo da završi samo osnovnu školu, pre nego što je okušao svoju sreću kao i danas poznati pevač. Na insistiranje svog veoma strogog oca, Sinan je završio i zanat za elektrovarioca, ali je taj posao radio svega tri dana, jer je njegova želja za muzikom nadvladala potrebu da sebi osigura pristojan život i stalnu zaradu, te se tada mladi muzičar upustio u pevačke i muzičarske vode. Sinan je imao veliku želju da svira klavir, te da pohađa muzičku školu, ali ga je otac u tome pak sprečio, navodeći mu „iz ličnog iskustva“, da se od tog posla i ne može živeti pristojno i dobro. Nakon punoletstva, Sinan je otišao na služenje vojnog roka u Pulu, te se kao mlad i oženio sa svojom prvom suprugom, koja je bila iz ugledne porodice, a on siromašan i uz to i pevač, te je i brak vrlo brzo okončan, a Sinan sa prvom suprugom ima i jednog sina, Meda Sakića, sa kojim pevač nije ostao u dobrim odnosima tokom svog života. Iako je postao jedna od najvećih zvezda narodne i folk muzike, Sinan je u tinejdžerskim danima najradije slušao tada popularne „The Rolling Stones“, Jenis Joplin, „Deep purple“, kao i Jimmy Hendrixa. Svoju muzičku karijeru, popularni folker je započeo 1978. godine, i od tada pa sve do danas je snimio ukupno 29 albuma, i veliki broj singlova, a koliko je bio voljen i poštovan od svih svojih fanova, najbolje pokazuje poznata krilatica – „Bog na nebu, Sinan na zemlji“. SINAN SAKIĆ - Ne pitaj me brate (Denis Kadrić) {youtube}fRGevzFyJHk{/youtube} Manje je poznato da je svoju karijeru, popularni pevač započeo sa samo 13 godina, i to svirajući bubnjeve u jednom narodnjačkom orkestru, te je sve do 1984. godine, bio i bubnjar ali i pevač, a tokom života je radio i veliki broj drugih poslova, te je bio i konobar, kada ga je jedan od gostiju kafane zamolio da mu otpeva pesmu za koju mu je dao tadašnju mesečnu platu od 500 dinara. Upravo tada, krajem sedamdesetih godina, Sinan Sakić je počeo da peva, i učio je pesme svojih popularnih kolega Tome Zdravkovića, Šabana Šaulića i drugih, te je učeći po pet pesama dnevno i uspeo da pripremi svoj pevački repertoar. Na jednom od kafanskih nastupa, Sinana je primetio poznati autor Miodrag Ilić (Mile Bas) iz tada najbolje diskografske kuće „Južni vetar“, te mu je ponudio saradnju, i tada je zapravo i počela njegova profesionalna pevačka karijera. Sinan je bio oženjen Sabinom Sakić, sa kojom ima sinove Rašida, Elvisa i Alena, kao i ćerku mezimicu Đulkicu, ali takođe iz prvog braka ima sina Meda Sakića, sa kojim nije bio u kontaktu i u baš dobrim odnosima, te mu najstariji sin nije pružio podršku u najtežim danima bolesti, niti se ipak pojavio na sahrani svog oca. Poznati pevač je preminuo 1. juna 2018. godine u Beogradu, nakon što je bio lečen od oboljenja jetre, te je čekao na transplantaciju ovog organa, i dan pre očekivanog puta u Italiju je i izgubio bitku sa bolešću, te je uz brojne prijatelje i članove porodice, i sahranjen u rodnoj Loznici. Muzička karijera Sinana Sakića Svoju prvu pesmu, „Rastanak kraj reke“, Sinan Sakić mio 1978. godine, i zbog njegovog tada baš neobično emotivnog izvođenja, te i izvanrednog glasa, pesma je ubrzo postala veliki hit, da bi već 1979. godine, pevač snimio još dve pesme – „Jedna tuga za dva druga“ i „Kulu gradim“, koje su bile svojevrsna garancija za veliki uspeh u daljoj karijeri, jer su odlično prihvaćene od strane vrlo brojne publike. Prvi album Sinana Sakića, „Miko, druže moj“, ostao je upamćen po hit pesmi „Janjičar“, a već na drugom albumu pevač otpočinje saradnju sa poznatim kompozitorom Miletom Basom, i postaje deo „Južnog vetra“, te 1982. godine snima za ovu muzičku kuću, album „Reci sve želje“, koja je pored naslovne numere imala i veliki broj drugih hitova, i Sinan je postao jedan od najslušanijih pevača u tadašnjoj jugoslaviji. U saradnji sa Miletom Basom, Sinan je otpevao neke od svojih najvećih hitova, koji se danas smatraju svojevrsnim kafanskim „himnama“, ali se ubrajaju i u neprolazne hitove narodne pesme: „Ej, od kad sam se rodio“; „Sudbina me na put šalje“; „Zoko moja, Zoko“; „Izađi na pet minuta“; „Sve je postalo pepeo i dim“; „Pusti me da živim“; „Pevaj mi o njoj“; „Svi greše“; „Napraviću lom“; „Nemam para, nemam sreće“, i mnoge druge pesme. Sinan Sakić je tada činio deo takozvane „velike petorke“, diskografskog giganta „Južni vetar“, sa kojom je i nastupao na koncertima i turnejama, a pored njega su puleni ove muzičke kuće bili i Dragana Mirković; Šemsa Suljaković; Mile Kitić i Kemal Malovčić. Uspešna saradnja sa „Južnim vetrom“, nastavljena je sve do 2001. godine, kada se svako od ovih poznatih imena upustilo u građenje samostalne pevačke karijere, a upravo je u „Južnom vetru“ i nastao novi žanr u muzici, koji je mešavina folka, turskog melosa, zabavne muzike i narodnog i izvornog melosa, te čije je ime „definisao“ poznati muzičar Rambo Amadeus, koji je pravac i baš nazvao „turbo-folk“. SINAN SAKIĆ - Zabranjeno sećanje (Denis Kadrić) {youtube}CY9I1RGNkNU{/youtube} Iako je prvi Sinanov album za „Diskos“ prodat samo u dve hiljade kopija, njegov drugi album za „Južni vetar“, je prodat u tada rekordnih 70 hiljada primeraka, ali pevača nikada nisu zanimale brojke ili zarada, te je i u svoje manje poznate pesme, uložio svu svoju emociju, iistakao da ako nema ljubav prema muzici, neće njome ni da se bavi. Od svog prvog albuma, „Miko, druže moj“, pa do danas, Sinan je izdao hronološki navedeno ove albume – „Što me pitaš kako živim ja“; „Pogledaj me“; „Reci sve želje“; „Pusti me da živim“; te i „Svi grešimo“; „Čaša po čaša“; „Reci čašo“; „Kad se vrate skitnice“; „Na Balkanu“; „Ljubila me žena ta“; „Korak do sna“; „U meni potraži spas“; „Ruža i trn“; „Zoko moja, Zoko“; „Dodirni me“; „Drž se Mile još si živ“; „Ne daj da te ljubi on“; „Nisi više zaljubljena“; „Pijem na eks“; te i „Emotivac“; „Sinan uživo“ i „To je život moj“ (2009. godine); „Šalu na stranu“; „Brate“ i 2014. godine poslednji album „Jedina“. Sinan je svoj poslednji veliki koncert održao u junu 2017. godine na beogradskom „Tašmajdanu“ a poznato je da je na tom mestu održavao koncerte skoro svake ili svake druge godine tokom vrlo uspešne karijere. Privatni život Sinana Sakića Sinan Sakić se 29. juna 1981. godine oženio svojom drugom suprugom Sabinom, sa kojom ima četvoro dece, sinove Rašida, Elvisa i Alena, i najmlađu ćerku koja mu je bila mezimica, i koju je po svojoj majci nazvao Đulkica, a za Sabinu je uvek isticao kako je njegova najveća podrška i oslonac u životu, te joj je i posvetio numeru „Sabina“. Iz svog prvog braka, Sinan ima i sina Meda, sa kojim nije u dobrim odnosima, te koji po rečima Sabine Sakić, nije došao ni na očevu sahranu. Iako je imao velikih problema sa alkoholom, pa čak i drogom, Sinan je uspevao da se privremeno „spasi“ poroka, ali se na žalost alkoholu uvek iznova vraćao, što mu je veoma narušilo zdravlje. SINAN SAKIĆ - Reci Čašo / Kuda ideš srećo moja (Denis Kadrić) {youtube}PtEss6_pxsE{/youtube} I sam Sinan je u medijima priznao da mu je viski najveći porok, ali da je konzumirao i kokain (jednom je i bio uhapšen na graničnom prelazu Trbušnica, kada je kod njega zaplenjeno 2, 3 g kokaina), te je često voleo i da kocka i imao je „običaj“ da za jednu noć potroši i do 50 hiljada evra. Jedno vreme, Sinan je spas od poroka potražio u Indiji, i bio je toliko opčinjen načinom života i budističkom religijom i meditacijom, te je tamo posle života u jednom budističkom hramu, pak odlučio da kupi kuću, ali su je on i supruga kasnije prodali. Dok je Sinanova ćerka Đulkica, u Indiji studirala menadžment, on i Sabina su dosta često odlazili kod svoje ćerke, ali su uspevali i da u ovoj zemlji pronađu svoj mir, te je Sinan maštao da se pak i po završetku svoje karijere trajno preseli u Indiju i tamo proživi svoje poslednje dane. SINAN SAKIĆ - Sudbina me na put šalje UŽIVO {youtube}ndKXaxO80oA{/youtube} Upravo je 1996. godine, Sinanovog sina Alena, koji je imao teške opekotine, u Indiji izlečio vrlo poznati duhovni vođa Sai Baba, i on i Sabina su jedno vreme boravili u njegovom budističkom hramu. Stariji sin poznatog pevača Rašid, bio je u zatvoru zbog ubistva punih 12 godina, a kada je 2002. godine u Loznici, posle tuče pucao u Dragoljuba Despotovića, te i ranio Radomira Lukića, pa je u zatvoru zbog tuče, dobio dodatne dve godine robije, a popularni Sinan Sakić sa sinom nije dugo ni govorio, da bi ga na nagovor svoje supruge Sabine posetio u zatvoru, kada su se i pomirili. Iako je poznat kao veliki prijatelj i „duša od čoveka“, Sinan je u svojoj karijeri imao sukobe sa Miletom Basom, sa kojim se preko medija „prepucavao“ za krađu novca i prevare, kao i sa vrlo dobrim prijateljem i kolegom Miletom Kitićem, a jer ga nakon Miletovog koncerta u „Areni“ u Beogradu, obezbeđenje nije pustilo da sa suprugom Sabinom uđe na „after party“. Oktobra 2017. godine, poznati pevač je bio na lečenju u Tuzli, kada mu je i ustanovljeno teško oštećenje jetre, te se u medijima čak pronela vest i da je Sinan Sakić preminuo, ali je to njegova supruga ubrzo demantovala, i Sinan je nakon što je jedno vreme bio na intenzivnoj nezi i borio se sa encefalopatijom, zahvaljujući stručnjacima pomenute bolnice, uspeo da se privremeno izleči, te se vratio u Srbiju. Međutim, početkom 2018. godine, pevač je prebačen na Klinički centar u Beogradu, gde je pak utvrđeno da mu je neophodna transplantacija jetre, te je porodica na sopstveno insistiranje (uz skandal koji su njegovi sinovi napravili na klinici, kada su optužili osoblje da ne vodi računa o njihovom ocu), pevača prebacila na privatnu kliniku i odlučeno je da ode u Padovu u Italiju kako bi se podvrgao transplantaciji pomenutog organa. Na žalost, Sinan je u svom porodičnom domu u Beogradu, preminuo 1. juna 2018. godine, samo jedan dan pre planiranog puta u Italiju, a sahranjen je uz poštovanje svih muslimanskih običaja na groblju u Loznici. Ime i Prezime: Sinan Sakić Nadimak: Sindžo Datum i mesto rođenja: 13. oktobar 1956. godine, Loznica; Srbija Datum i mesto smrti: 1. jun 2018. godine, Beograd, Srbija Zanimanje: narodni i folk pevač

Šemsa Suljaković

Muzika

ŠEMSA SULJAKOVIĆ Biografija preuzeta sa sajta biografija.org Šemsa Suljaković je jugoslovenska i bosanskohercegovačka pevačica narodne i folk muzike, prepoznatljiva po pesmama „Pristajem na sve“, „Što me pitaš“, „Zar za mene nema sreće“, „Sirotinja ljude svađa“, „Mi se volimo“, „Javi se, oteraj tugu“ i drugima. Rođena je 29. septembra 1951. godine u Maglaju. Iz prvog braka ima sina Almira. Živi i radi u Švedskoj. U svet muzike ušla je početkom 70-ih godina prošlog veka i to, kako kaže, sasvim slučajno. Jedna svirka u kafani otvorila joj je vrata za nastupe u brojnim lokalima u Sarajevu i okolini. S obzirom da se za nju pročulo i u susednoj Hrvatskoj, neretko je zabavljala goste na primorju. Prvu singl ploču snimila je 1979. godine. Na njoj su bile numere „Otišla je ljubav s našeg kućnog praga“ i „Ja zbog tebe sve ostavljam“. Već sledeće godine je snimila singlove „Gledam srećne ljude“, „Šta je s tobom u poslednje vreme“, „Tri pupoljka“ i „Priđi malo bliže“. {youtube}4tIkbLO8Rq8{/youtube} Ipak, najveću prepoznatljivost, a kasnije i ogromnu popularnost donela joj je saradnja sa Miloradom M. Ilićem, poznatijim kao Mile Bas i njegovim ansamblom Južni vetar. Kao članica Južnog vetra, sa Sinanom Sakićem, Miletom Kitićem, Kemalom Malovčićem, a kasnije i Draganom Mirković punila je velike sportske dvorane i stadione u brojnim mestima širom Jugoslavije. Album „Pristajem na sve“ koji je snimila 1986. godine bio je njena najprodavanija ploča u karijeri. Prodat je u rekordnih 850 000 primeraka. Sa Miletom i Južnim vetrom radila je sve do 1991. godine kada je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji. Od tada do 2007. godine objavila je osam uspešnih albuma, te održala brojne koncerte i turneje širom sveta. Mnogi je smatraju jednom od najboljih pevačica narodne i folk muzike na ovim prostorima. Detinjstvo, mladost i obrazovanje Šemsa Suljaković je rođena 1951. godine u Maglaju, gradiću u Bosni i Hercegovini. Sa petoro mlađe braće i sestara odrastala je u selu Misurići. Kako je u jednom intervjuu kazala, imala je srećno detinjstvo, uprkos tome što su se njeni roditelji razveli kada je bila devojčica. Priznala je da su njeni roditelji bili strogi, ali da je rasla s puno ljubavi koju su joj poklanjali otac, majka, baka, deda, tetke i ujaci. Već sa 13 godina počela je da radi sa majkom koja je bila službenica u Izvršnom komitetu u Maglaju. Šemsa kaže da su morali da joj dodaju koju godinu u dokumentima kako bi uopšte mogli da je zaposle. Po završetku osnovne škole preselila je u Maglaj, a nakon toga kog babe i dede u Sarajevo. Sa 16 godina se udala za godinu dana mlađeg prijatelja. Iz te mladalačke ljubavi dobili su sina Almira. Ipak, brak je potrajao samo dve godine. U to vreme, razvod je predstavljao veliku sramotu i šok za celu familiju, pa se potpuno povukla u sebe i sama živela sa svojim sinom. Na nagovor svoje komšinice Sene i njenog supruga harmonikaša jedne večeri je sa njima izašla u kafanu. Sena je počela da peva, a Šemsa je sedela za stolom i pevušila sa njom, ne shvatajući da se na tom stolu nalazi mikrofon i da može da je čuje cela kafana. Oduševila je svoju drugaricu, koja nije bila ni svesna da Šemsa ume tako lepo da peva. Nakon nekoliko druženja koje je bilo propraćeno „astalskim pevanjem“ Josip Softo, gazda kafane u Nedžarićima ju je pozvao da nastupa u njegovom lokalu. Šemsa je, kako kaže, celu noć zapisivala tekstove pesama, a na nastupu se služila sveskom kako bi dobro otpevala sve tekstove. Taj prelomni trenutak desio se 1971. godine, a od tada ona ulazi u svet muzike, u kome je ostala i danas 45 godina kasnije. Karijera Za Šemsu Suljaković i njenu grupu muzičara pročulo se i izvan Sarajeva, pa su usledili nastupi u Hrvatskoj. Redovno su zabavljali goste iz celog sveta koji su letovali na jadranskom primorju. Tako je i njena porodica saznala čime se ona bavi. To je bio još veći šok i veća sramota od razvoda koji joj se ranije desilo. Ipak, bili su svesni da Šemsa ima talenta i da biti pevačica u kafani ne mora nužno da ima negativnu konotaciju. Udajom za harmonikaša preselila se u Šabac gde je upoznala tekstopisca Radeta Vučkovića i Šabana Šaulića koji je u to vreme već bio pevačka zvezda. Vučković i Šaulić su „udružili snage“ i napisali pesme „Otišla je ljubav s našeg kućnog praga“ i „Ja zbog tebe sve ostavljam“ koje je u vidu singl ploče 1979. godine objavila Diskografska kuća PGP RTB. Pratio ju je Orkestar Ace Stevića. Iako su mnogi čuli i zavoleli te pesme mislili su da ih peva njena kolegica Branka Stanarčić. Šemsa kaže da joj to nije mnogo smetalo. Nastavila je da peva u kafanama jer se tu najbolje osećala. Već naredne godine snimila je singlove „Gledam srećne ljude“ i „Šta je s tobom u poslednje vreme“. Tekstove i muziku za prve dve pesme pisali su Miodrag Ž. Ilić i Jan Nosal. Usledila je singl ploča sa numerama „Priđi malo bliže“ i „Tri pupoljka“ koje je otpevala u pratnji Orkestra Tomice Miljića. Njen talenat rano je uočio Mile M. Ilić, basista Orkestra Ace Stevića. Ipak, tek nekoliko godina kasnije odlučio je da se osamostali i da oformi Ansambl Južni vetar. Prvi pevač mu je bio Sinan Sakić, a 1981. godine pozvao je Šemsu Suljaković. Prvi zajednički album Ansambl Južni vetar i Šemsa Suljaković objavili su 1982. godine pod naslovom „Verna u ljubavi“. Objavila ga je Diskografska kuća „Diskos“, a na njemu su, pored naslovne, bile i pesme „Stani da se pozdravimo“, „Voli me, grli me, ljubi me“, „Krenuli smo sreći“, „Šta znači ljubav bez tebe“, „Učini nešto“ i druge. Većinu numera napisali su Miodrag Ž. Ilić i njegov imenjak i prezimenjak, poznatiji kao Mile Bas. Sledeće godine izdali su novu ploču koja se zvala „Uzmi me majko u svoje krilo“. Na njoj su, pored Miodraga Ž. Ilića i Mileta Basa, tekstove, muziku i aranžmane pisali Vesna Petković, Stevica Spasić, Perica Zdravković i Sava Bojić. Osim naslovne pesme, veliku popularnost stekle su i numere „Ne slušaj tuđe priče“, „Odlazi tugo“, „Zvaću se samo tvojom“, „Gde si, moja radosti“, „Duni vetre jače“ i druge. I ovu ploču objavila je Diskografska kuća „Diskos“, a prodata je u zlatnom tiražu. Šemsa Suljaković je postala prepoznatljiva u svim republikama bivše Jugoslavije. {dailymotion}x6wjbky{/dailymotion} Skoro isti uspeh doživeo je i sledeći album koji je PGP RTB objavio 1984. godine pod naslovom „Prevareni ne veruju više“. Na njemu su bile numere „Niko nema takve oči“, „Kakvi smo bili nas dvoje“, „Nema stida, nema srama“, „Ako mi ne veruješ“, „Usamljena žena“, „Luda sam za tobom“ i druge. Usledile su brojne turneje na kojima su zajedno pevali Sinan Sakić, Mile Kitić i Kemal Malovčić. Premda nisu imali mnogo medijskog prostora, jer je u to vreme muzika koju je izvodio Južni vetar smatrana šundom, uspeli su brojnim turnejama, nastupima i koncertima, te svojom muzikom da osvoje srce publike, koja ih je podržavala. Usledio je album „Šemsa“ na kome su bile pesme „Ne laži“, „Srce ću ti dati“, „Dajem ti sve“, „Ugasi svetlo“, „Da li me pamtiš“, „Tužno je sve bez tebe“ i druge. Testove su pisali Vesna Petković, Nikola Grbić, Emina Ibrić i Bešir Ljubušković, dok su za aranžmane i muziku bili zaduženi članovi orkestra Južni vetar. Album je objavila Diskografska kuća PGP RTB, a ponovo je prodat u velikom tiražu. Ploču za koju kaže da je bila najuspešnija u njenoj karijeri Šemsa je objavila 1986. godine pod naslovom „Pristajem na sve“. Skoro svih devet pesama su za kratko vreme postale veliki hitovi. Na tom albumu, pored naslovne, našle su se i numere „Zar za mene više sreće nema“, „Mi se volimo“, „Stegni me bar još jednom“, „Što me pitaš“, „Svako me proleće na tebe seti“, „Dokle da se kradom rastajemo“ i druge. Prvi tiraž od 20 000 primeraka rasprodat je u rekordnom roku, a prema podacima Diskografske kuće „Diskos“ koja je objavila ovu ploču, prodato je više od 850 000 nosača zvuka. Te godine članica Južnog vetra postala je mlada pevačica Dragana Mirković. To je samo još više doprinelo popularnosti grupe, a njihove turneje rušile su sve rekorde posećenosti. Šesti studijski album Šemsa Suljaković je objavila 1987. godine pod naslovom „Baš me briga“. Publika je vrlo dobro prihvatila pesme „Nemoj srećo“, „Pazi me“, „Vreme ljubav briše“, „Po cenu života“, „Poželi nešto“ i druge. Za aranžmane su ponovo bili zaduženi Perica Zdravković, Mile Bas i Josip Boček, dok su tekstove pisali Vesna Petković, Suada Demirović, Mila Janković, Stevica Spasić i Milenko Jakšić. Tradiciju da svake godine izdaje novi materijal pevačica nije prekinula ni 1988. godine, kada se u prodaji našao njen album „Šemsa“, sa pesmama „Javi se, oteraj tugu“, „Volele se oči crne i zelene“, „Tugo moja, kome da te pričam“, „Razbio si čašu“, „Putuj, putuj ljubavi“ i druge. Mnoge od njih postale su hitovi, a Šemsina publika ih rado sluša i danas, trideset godina kasnije. Numere „Zašto li me majka rodi“, „Ni soli, ni hleba“, „Sirotinja ljude svađa“, „Ne, ne“, „Tebi idem“ njeni obožavaoci mogli su da čuju na kaseti „Pođi sa mnom ispod duge“ koju je „Diskos“ objavio 1989. godine. S obzirom na popularnost ne čudi što je i ova ploča prodata u dijamantskom tiražu. Na Šemsinom devetom albumu bile su pesme „Nisam suza“, „Mogla sam da biram“, „Nek’ sve ljubav bude“, „Ko će da me brani“, „Kako da ti pomognem“ i druge. Ipak, najslušanija je bila naslovna pesma „Izdali me prijatelji“ koju publika i danas često traži na nastupima. Deseti, i ujedno poslednji zajednički album Šemsa i Južni vetar su objavili 1991. godine pod naslovom „7000 suza“. Pored naslovne, veliku popularnost doživele su i numere „Zašto si se napio“, „Ljubi me, ljubi“, „Ima li za mene sreće“, „Kad me pregazi vreme“ i druge. Iste godine usledio je raspad Jugoslavije i rat na mnogim njenim teritorijama. Šemsa je otišla u Austriju, gde je u saradnji s kolegom Halidom Muslimovićem snimila kasetu „Vjerovala sam ti“. Na njoj je bilo osam pesama, poput „Tako je to“, „Pamtiću te vječno“, „Mahala“, „Ima Boga, pravde ima“, „Daleko je Bosna“ i drugih. Album je objavila diskografska kuća „Musik Produktion Halix“. S obzirom na to šta se sve dešavalo u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, njena publika nije „registrovala“ Šemsin novi materijal. Tek nekoliko godina kasnije, pesme sa ove kasete postaće popularne među njenom slušaocima. Diskografska kuća „Juvekomerc“ je 1995. godine objavila kompilaciju sa 14 pesama Srećka Šušića, Luisa (Ljubiša Stojanović) i Šemse Suljaković. Na toj kaseti su bile njene pesme „Luda sam za tobom“ i „Došao si“. Neke njene numere su se našle i na kompilaciji „Sve su maske pale“ koju je „Juvekomerc“ objavio 1997. godine. Posle pet godina studijske pauze Šemsa Suljaković je objavila kasetu pod naslovom „Moje vrijeme došlo je“. Na ovom materijalu sarađivala je sa Džavidom Ljubovcijem koji potpisuje muziku i aranžmane za većinu pesama. Njeni verni obožavaoci prvi put su mogli da čuju numere „Luda glava“, „Rođena da patim“, „Idi, idi“, „Hajde kaži“, „Sanjam“ i druge. Kasetu je objavila Diskografska kuća „Nimfa sound“, a Šemsa ju je snimila u Nemačkoj. Nastavila je saradnju sa Ljubovcijem i njegovim bendom, a rezultat te saradnje pokazao se 2000. godine u vidu albuma „Ne vjerujem nikom više“. Pored naslovne, na njemu su bile pesme „Lažu te“, „Suze biseri“, „Ti i dalje živiš“, „Šta bi dao“, „Kad tad“ i druge. Materijal su objavile produkcijske kuće „Nimfa sound“ i „Grand“. Dve godine kasnije započela je saradnju sa muzičkom kućom „Gold Music“ koja je 2002. i 2005. godine objavila njene CD-ove sa Džavid bendom i Srki Bojom (Srky Boy). Na prvom su bile pesme „Da mi je znati“, „Ti si lijek“, „Južni ritam“, „Pola tuge“ i druge. Sa drugog CD-a su se izdvojile numere „Tako to žene rade“, „Teško meni bez mene“, „Boli me dok te gledam“, „Kažu da je ista ja“ i druge. Studijsku pauzu od dve godine upotpunila je brojnim nastupima. Najčešće je gostovala u inostranstvu, dok ju je tek ponekad mogla videti njena verna publika u BiH i Srbiji. Osamnaesti i do sada (2019. godina) poslednji album izdala je 2007. godine pod naslovom „Šemsa Suljaković“. Na njemu su bile pesme „Kada odem“, „Borim se“, „Ostavljeni“, „Bijele zastave“, „Bivši“, „Pitaš li se“ i druge. Ovaj CD je plod saradnje sa Pericom Zdravkovićem, Petrom Stokanovićem, Milankom Ćirkovićem i drugima. Sledeće godine je sa Sinanom Sakićem, Miletom Kitićem, Kemalom Malovčićem i Draganom Mirković snimila pesmu „Jači nego ikad“. Bilo je to prvi put od raspada Južnog vetra i raspada Jugoslavije da su se najpoznatiji pevači ovog benda okupili. Tekst ove pesme je napisao Milanko Ćirković, dok je muziku i aranžman uradio Perica Zdravković. Njihova publika je bila oduševljena ne samo pesmom, nego i činjenicom da je pevaju zajedno. Sudeći po komentarima na sajtu „Ju Tjub“ („You Tube“) slavna petorka Južnog vetra u stanju da „ponovo ujedini Jugoslaviju“. Šemsa je nastavila da nastupa širom Evrope, te da peva na turnejama po Americi i Australiji, a na pitanje novinara zašto ne snima nove materijale, Šemsa odgovara da nema potrebe, jer već ima mnogo hitova, te dodaje da joj publika uvek traži stare pesme. U jednoj televizijskoj emisiji priznala je da je zbog zdravlja morala malo da „uspori“, ali da i danas rado peva za svoju publiku. Privatni život Šemsa Suljaković je rođena 1951. godine u Maglaju. Jedan deo detinjstva je provela u selu Misurići, a po završetku osnovne škole preselila se prvo u Maglaj, a potom u Sarajevo gde su živeli njeni baba i deda s majčine strane. Premda su joj se roditelji rastali, pevačica ističe da je imala srećno detinjstvo, te da joj ljubavi i pažnje nije nedostajalo. U jednoj televizijskoj emisiji kazala je da se prvi put udala kada je imala 16 godina. Njen suprug je bio njen dobar drug i mlađi od nje godinu dana. Pobegla je od kuće kod njega, a majčini pokušaji da je vrate nisu rezultovali uspehom. Iz te mladalačke ljubavi rodio se njihov sin Almir. Ipak, ovaj brak nije potrajao, a kako pevačica kaže, ni danas, toliko godina kasnije bivšim supružnicima nije jasno zašto su se razišli. Elem, 1971. godine Šemsa je prvi put zapevala u kafani, što je posle razvoda, bio drugi veliki šok za njenu familiju. Naime, ranije se verovalo da je pevati u kafani za ženu neprimereno zanimanje. Ipak, kada su se uverili da u tome nema ništa nečasno, a naročito kada je njena karijera krenula uzlaznom putanjom, stizala je velika podrška članova porodice. Iz posla se izrodila ljubav, pa se udala za harmonikaša iz Šapca. Iz Sarajeva je preselila u Šabac, ali, kako je jednom prilikom kazala, ljubomora je prevladala, pa su se razišli. Tokom jednog gostovanja na televiziji, Šemsa je kazala da joj pored sina Almira više ne treba niti jedan muškarac u životu, te da su joj on, snaha i unučići najvažniji na svetu. Jedna je od retkih pevačica koja je priznala da je radila estetske zahvate na svom licu. Naime, Šemsa je ranije operisala nos zbog devijacije koja je nastala kada je bila devojčica. Priznala je da koristi botoks i da je to u njenom poslu normalno, ali da druge zahvate na svom telu nikada ne bi uradila. Dokazala je da pevačica ne mora da bude oskudno odevena kako bi je publika volela i cenila, a takav stav je prenela i na svoju mlađu kolegicu Draganu Mirković. Poznato je da su članovi Južnog vetra – Šemsa, Dragana, Kemal, Mile i Sinan, pored dobrih kolega bili i odlični prijatelji. Dragana je Šemsu zvala svojom drugom majkom, a Šemsa se, kako kaže oduvek trudila da mlađu kolegicu zaštiti od svega negativnog na muzičkoj sceni. U dobrim odnosima, pre raspada je bila i sa Miletom Basom, osnivačem grupe, koji je u jednom intervjuu Šemsu nazvao svojom sestrom. Ipak, odnosi sa Miletom su zahladili posle raspada Južnog vetra. Šemsa je u junu 2017. godine bila podrška Sinanu Sakiću na njegovom velikom solističkom koncertu na „Tašmajdanu“. Iako nije pevala, došla je da bodri svog kolegu. Kako se kasnije ispostavilo, bio je ovo jedan od poslednjih Sinanovih nastupa, jer je pevač preminuo godinu dana kasnije. Pevačica je ostala verna stavu da je za uspešnu muzičku karijeru presudan isključivo talenat, te da je sve ono što mlađe kolegice danas rade samo „scenografija“ koja u nekim poznijim godinama pevačicama ne priliči. S obzirom da sve ređe snima kaže da se posvetila porodici, naročito unucima. Priznala je da njen talenat za muziku nije nasledio ni sin niti njegova deca. Kazala je da su uprkos tome što ne slušaju tu vrstu muzike unuci ponosni na činjenicu da im je baka Šemsa Suljaković. Diskografija Albumi 1982. Verna u ljubavi (s Ansamblom Južni vetar) 1983. Uzmi me majko u krilo svoje (s Ansamblom Južni vetar) 1984. Prevareni ne veruju više 1985. Šemsa (s Ansamblom Južni vetar) 1986. Pristajem na sve (s Ansamblom Južni vetar) 1987. Baš me briga 1988. Šemsa (s Ansamblom Južni vetar) 1989. Prođi sa mnom ispod duge (s Ansamblom Južni vetar) 1990. Izdali me prijatelji (s Ansamblom Južni vetar) 1991. 7000 suza / No. 10 album (s Ansamblom Južni vetar) 1993. Vjerovala sam 1995. Nismo iz istog sveta (Sinan, Šemsa, Louis / Srećko Sušić i Južni vetar) 1997. Sve su maske pale (Suzana, Šaban, Mira, Šemsa / Srećko Sušić i Južni vetar) 1998. Moje vrijeme došlo je (sa Džavid bendom) 2000. Ne vjerujem nikom više (sa Džavid bendom) 2002. Šemsa (sa Džavid bendom) 2005. Šemsa (sa Srki Bojem) 2007. Šemsa Suljaković Singlovi i EP-ovi 1979. Otišla je ljubav s našeg kućnog praga / Ja zbog tebe sve ostavljam 1980. Gledam srećne ljude / Šta je s tobom u poslednje vreme 1980. Tri pupoljka / Priđi malo bliže 1985. Ne laži / Tužno je sve bez tebe (s Ansamblom Južni vetar) Kompilacije 1994. Koktel / Tražim sreće zagrljaj (Šemsa Suljaković / Hakala / Verica Šerifović / Halid Muslimović / Jasmin Muharemović 1996. Prevareni ne veruju više / Srce ću ti dati (sa Južnim vetrom) 1999. The Best Of (sa Južnim vetrom) 1999. Šemsa Suljaković & Sinan Sakić 2001. Jedna je … Šemsa 2001. Hitovi no.1 2005. Hitovi 2009. Što me pitaš / Jedna suza na tvom licu Pročitaj više na: https://www.biografija.org/muzika/semsa-suljakovic/ Šemsa Suljaković Pevačica (1951. - ) Pročitaj više na: https://www.biografija.org/muzika/semsa-suljakovic/ Šemsa Suljaković Pevačica (1951. - ) Pročitaj više na: https://www.biografija.org/muzika/semsa-suljakovic/

Baja Mali Knindža

Muzika

Rođen je u selu Gubinu, gde je završio osnovnu školu. Srednju školu za saobraćajnog tehničara je završio u Beogradu. U Srbiju je došao 1981. godine, i prvo je živeo na Bežaniji, kasnije u Surčinu, a trenutno živi u Zemunu. Brat od strica je Kseniji Pajčin. Oženjen je, ima tri ćerke i tri sina. Pesme su mu uglavnom okrenute veličanju srpstva i srpske istorije, kao i ljubavi i alkoholu.Svoju popularnost je stekao za vreme devedesetih godina prošloga veka. Popularizovao je Radovana Karadžića, a za Vojislava Šešelja i za njegovu stranku je snimio album „Srpskim radikalima“, a često je pevao i po njihovim mitinzima. Jedan od njegovih prvih hitova bila je pesma Vrati se Vojvodo. U toj pesmi poziva vojvodu Momčila Đujića da se vrati u Krajinu i zaštiti srpski narod.Pored pevanja, Baja piše i tekstove. Pisao je za mnoge poznate pevače (Bora Drljača, Jovan Perišić, Nino, Rođa Raičević...). Takođe je pisao za mnoge krajiške grupe kao što su Jandrino Jato, Sinovi Manjače, Žare i Goci... Neki od najvećih hitova koje je napisao su pesme Nema raja bez rodnoga kraja i Danijela.[Svake godine nastupa na Kočićevom zboru na Manjači gde se okupi više od 40.000 ljudi. U karijeri je napravio nekoliko većih koncerata u Novom Sadu, Banjoj Luci i dijaspori. Tiraži njegovih albuma su dostizali milionski tiraž. Imao je uspešnu kako muzičku tako i kafansku saradnju sa Borom Čorbom. {dailymotion}x7qnncn{/dailymotion} 1991: Ne dam Krajine 1992: Stan'te paše i ustaše 1993: Živeće ovaj narod 1993: Ne volim te Alija 1993: Knindže Krajišnici 1994: Još se ništa ne zna 1994: Rat i mir 1994: Kockar bez sreće 1994: Pobijediće istina 1995: Igraju se delije 1995: Idemo dalje 1995: Oj, Alija nisi više glavni 1996: Zbogom oružje 1997: Ne dirajte njega 1998: Povratak u budućnost 1998: Srpskim radikalima 1999: Biti il ne biti 1999: Život je tamo 2000: Zaljubljen i mlad 2001: Đe si legendo 2002: Zbogom pameti 2006: Za kim zvone zvona 2008: Gluvi barut 2011: Idemo malena 2012: Lesi se vraća kući 2014: Govor duše {youtube}_uNwQ577Hmk{/youtube}

Šaban Šaulić

Narodna Muzika

Šaban Šaulić poginuo u Nemačkoj. Smrt Legende narodne muzike budi u svakom potrebu da na svoj način kaže HVALA. Ja to želim da pokažem ovim spotom. Šabanova sahrana je simbolična sahrana jednog lepog vremena. R. I. P. (u snimku korišćena pesma: Kako si majko , kako si oče) {youtube}FAcR8Sv_Q9c{/youtube}

Južni Vetar

Narodna Muzika

Južni vetar je nekadašnja jugoslovenska — danas srpska — muzička izdavačka kuća, sa sedištem u Beogradu. Pod njenim okriljem proslavili su se Dragana Mirković, Mile Kitić, Sinan Sakić, Šemsa Suljaković, Kemal Malovčić i drugi. Južni vetar je osnovao Miodrag M. Ilić, poznat kao Mile „Bas“. Miodrag je najčešće i bio kompozitor i tekstopisac pevača ispod kojih se potpisivao Južni vetar. Najveći uspeh kuća je dostigla osamdesetih i početkom devedesetih godina, zahvaljujući grupi od pet pevača koji su promovisani i išli zajedno na turneje pod sloganom Velika petorka Južnog vetra, a koju su činili Dragana Mirković, Šemsa Suljaković, Mile Kitić, Sinan Sakić i Kemal Malovčić. Iz tog perioda potiču i neki od najvećih hitova produkcije: Kad bi znao kako čeznem, Spasi me samoće i Milo moje, što te nema Dragane Mirković, Ej, otkad sam se rodio Sinana Sakića, Pristajem na sve, Zar za mene nema sreće i Što me pitaš Šemse Suljaković, Ja neću ljepšu i Čaša ljubavi Mileta Kitića, Došao sam samo da te vidim Kemala Malovčića i druge. Veliku petorku činili su: Dragana Mirković, Mile Kitić, Sinan Sakić, Šemsa Suljaković i Kemal Malovčić. Ostali poznati predstavnici Južnog vetra bili su Indira Radić, Marta Savić, Jašar Ahmedovski, Ivan Kukolj Kuki i Srećko Šušić. Saradnju sa kućom ostvarili su i Snežana Babić Sneki, Šaban Bajramović, Mina Kostić, Vesna Vukelić Vendi, Ljubiša Stojanović Luis, Anica Milenković, Šerif Konjević, Zvonko Demirović, Vesna Rivas, Boban Zdravković, Hanka Paldum, Suzana Jovanović i drugi. {youtube}iGHW54wnUt4{/youtube}

Lepa Brena

Narodna Muzika

Fahreta Živojinović (rođena Jahić; Tuzla, 20. oktobar 1960), poznatija kao Lepa Brena, jugoslovensko-srpska je folk, pop-folk i pop pevačica i estradni menadžer poreklom iz Bosne i Hercegovine. Supruga je jugoslovenskog tenisera Slobodana Bobe Živojinovića. Karijeru na estradi počela je 1980. sa Lira šouom. Njena popularnost u Jugoslaviji rasla je veoma brzo. Već od pojavljivanja u filmu Tesna koža, postaje prepoznatljivo lice, veoma prisutno u medijima. Sa Sašom Popovićem je suvlasnik Grand produkcije. Odrasla je u Brčkom. Njen otac Abid je radio kao medicinski tehničar, dok joj je majka, Ifeta, bila krojačica. Fahreta je bila njihovo treće dete — ima brata Faruka i sestru Faketu. Premda su živeli skromno, u jednosobnom stanu, Jahićeva kaže da je imala bezbrižno detinjstvo i da joj nikada ništa nije nedostajalo. Posle slave stečene u „Parku”, na jesen 1981. godine usledio je angažman u beogradskom „Tašu”, kada počinje Brenin put ka zvezdama. Direktor „Taša” i nekadašnji košarkaš Vladimir Cvetković preuzeo je ulogu Breninog prvog menadžera. On je upoznaje sa Milutinom Popovićem Zaharom i on joj snima LP sa deset različitih pesama za PGP RTB. Iste godine i menja ime benda Lira šou u Slatki greh. Na ovom albumu se našla i legendarna pesma Čačak, Čačaksa kojom su se Lepa Brena i Slatki greh pojavili na „Hit paradi” Diskografija Čačak, Čačak (1981), Mile voli disko (1982), Sitnije, Cile, sitnije (1983), Bato, bato (1984), Pile moje (1984), Jedan dan života (1985), Voli me, voli (1986) Okrećeš mi leđa (1986), Hajde da se volimo (1987), Četiri godine (1989), Boli me uvo za sve (1990), Zaljubiška (1991), Ja nemam drugi dom (1994), Kazna božija (1994) {youtube}tnYT7plWSOU{/youtube}

Dragana Mirković

Narodna Muzika

Dragana Mirković (Požarevac, 18. januar 1968) srpska je pevačica folk muzike i po mnogima, najveća balkanska zvezda, i sa blizu 10 miliona prodatih nosača zvuka i slike najprodavanija je pevačica devedesetih godina 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije i Bugarske, kao i najprodavanija pevačica osamdesetih godina, pored Lepe Brene. Popularna je širom bivše Jugoslavije i jedina je srpska pevačica koja je rasprodala koncerte na najvećim stadionima u Bugarskoj, Rumuniji i Bosni, kao i jedina srpska pevačica koja je održala veliki solistički koncert u Turskoj. Vlasnica je televizije „DM Sat” sa sedištem u Požarevcu. Najugledniji američki magazin „Bilbord” je objavio tekst u kome je Dragana Mirković nazvana „srpskom Madonom ili Lejdi Gagom”, a često je nazivaju i „kraljicom srpske estrade” ili „lučetom iz Kasidola”, pa je svoj album iz 2006. godine nazvala „Luče moje”. Posle uspeha prve ploče Imam dečka nemirnog, prodate u 160.000 primeraka, Dragana je počela da snima svake godine. Album Dobra devojka iz 1991. je sa prodatih 700.000 primeraka najprodavaniji Draganin album u karijeri, najprodavanija ploča devedestih, jedna od najprodavanijih ploča svih vremena na Balkanu i poslednja koja je prodata u tiražu većem od 350.000 primeraka na prostoru bivše Jugoslavije. Jedino je Draganin album iz 1992. prodat u više od 300.000 primeraka od raspada SFRJ do danas. Izdvajali su se hitovi poput Spasi me samoće, Kad bi znao kako čeznem, Milo moje što te nema, Oprosti što ti smetam, Simpatija (za koju je dobila svog prvog od devet Oskara popularnosti), Sto ću čuda učiniti, Mamina i tatina i mnogi drugi.Kao član Južnog vetra pevala je na turnejama širom SFRJ, a na koncertu na Tašmajdanu je pevala pred, tada rekordnih, 11.000 ljudi. Godinu dana kasnije, održala je koncert u Sofiji na stadionu Levski pred 55.000 ljudi, a 2013. i u Rumuniji na trgu u Rešici pred 70.000 ljudi. Tokom karijere održala je šest solističkih turneja i prodala 1,5 miliona ulaznica, manje jedino od Lepe Brene. Dragana je devedesetih godina prešla, najpre u „PGP-RTB” (danas „PGP-RTS”), a zatim u „Zam” i snimila ploču Dolaze nam bolji dani. Tiraži svih njenih albuma od 1992. do kraja devedestih kretali su se u oko 200.000 priemaraka. Dragana je svake godine imala najprodavaniji album i niko nije prodao više ploča od nje u tom periodu. Pesme su bile u folk-rok i folk-pop stilu, dok su se izdvojile Pitaju me u mom kraju, Umirem majko, Baš tebe volim ja, Biću njegova, Crni leptir, Opojni su zumbuli, Poslednje veče i mnogi drugi. Pesma Plači zemljo sa istoimenog albuma iz 1995. godine najprodavanija je srpska pesma na bugarskom Ajtjunsu u istoriji i konstantno se nalazi među 200 najprodavanijih. U petak, 3. oktobra 2014. održala je veliki solistički koncert u Areni u Beogradu, pred oko 20.000 ljudi. Sledeće, 2015. godine, održala je koncert na stadionu u Vrnjačkoj Banji pred više od 20.000 ljudi. Dana 16. decembra 2016. godine nastupala je u Sofiji, u najvećoj bugarskoj areni „Armeec“ pred 17.000 ljudi. U periodu od 2016. do 2017. godine bila je član žirija u popularnom muzičkom takmičenju Pinkove zvezde. Dragana Mirković -"Umiljato oko moje" uživo sa početka karijere: {youtube}THCG0_2x72Q{/youtube} Dragana Mirković stari hit - Jasko & Zumra "Pusti da verujem" uživo: {youtube}vinFepKo-Zg{/youtube} Dragana Mirković stari hit - Yasko Bend & Zumra "Nema sreće bez tebe" uživo: {youtube}kEbUI7X0mr0{/youtube}

Svetlana Ceca Ražnatović

Narodna Muzika

Svetlana Ceca Ražnatović uživo stare i nove pesme sa nastupa 2018 i 2019 godine. Svetlana „Ceca” Ražnatović (rođ. Veličković; Žitorađa, 14. jun 1973), srpska je pevačica koja je karijeru započela sa petnaest godina, hitovima Cvetak zanovetak, Lepotan i Cipelice, koji su joj obezbedili mesto tinejdžerske zvezde. Početkom ’90-ih bira pesme za stariju publiku pa se tako ređaju hitovi Kukavica, Zaboravi, Šta je to u tvojim venama, Fatalna ljubav, Beograd, Idi dok si mlad, Kad bi bio ranjen, Mrtvo more, Neodoljiv, neumoljiv i drugi (među kojima su i mnogi turbo-folk, kao prvobitni ovog muzičkog žanra na Balkanu). Godine 1998. izdaje album Maskarada, s kojim postaje jedna od najpopularnijih i najtiražnijih zvezda Srbije; usledeli hitovi su Maskarada, Nevaljala, Nagovori, Dokaz, Crveno, Zabranjeni grad, Dragane moj. Ceca 2004. godine osvaja hit-liste pesmama Trula višnja, Gore od ljubavi, Pazi s kime spavaš i Prljavo, prljavo, a 2006. postaje najtiražnija domaća pevačica, zahvaljujući albumu Idealno loša odnosno pesmama Lepi grome moj, Manta, manta i Pile. Pet godina kasnije izdaje album Ljubav živi, gde su najpopularnije pesme bile Sve što imam i nemam ja, Igračka samoće i Šteta za mene. Godine 2013. izašao je njen novi album Poziv, a ona je na beogradskom Ušću održala koncert pred oko 150.000 ljudi na kom je pevala i hitove sa pomenutog novog albuma (Da raskinem s njom, Poziv, Ime i prezime, Turbulentno, Dobro sam prošla i dr.). Njen šesnaesti album, Autogram, izašao je 25. juna 2016, sa pesmama kao što su Autogram, Metar odavde, Trepni i Didule. Koncert Bor 2018/2019 odbrojavanje za Novu Godinu {youtube}Me8K2PgaSNo{/youtube} {youtube}0zbmKaCMtNk{/youtube}

Narodna muzika, estrada i koncerti folk i pop zvezda

Muzika

Dobrodošli na website posvećen nastupima i numerama poznatih muzičkih zvezda sa estrade Svetlana Ražnatović Ceca, Dragana Mirković, Lepa Brena, Južni Vetar, Šaban Šaulić... {youtube}jQNr2uJbbu8{/youtube} Srpsko kolo uživo. Napominjemo da video sadržaj ne pripada ovom sajtu već je preuzet i objedinjen sa drugih izvora.

Joomla

Dobrodošli na website posvećen nastupima i numerama

poznatih muzičkih zvezda sa estrade

Svetlana Ražnatović Ceca, Dragana Mirković, Lepa Brena, Južni Vetar, Šaban Šaulić...

Srpsko kolo uživo.